Najzanimljiviji detalj je kontradiktornost u odnosu prema polaznicima. S jedne strane, tretirani su kao "nezreli osamnaestogodišnjaci koji nemaju pojma o životu", a s druge, kada bi se žalili na gubljenje vremena, odjednom su postajali "odrasli ljudi koji sami plaćaju uslugu". Kulminacija je bila pred sam prijemni, kada je, prema priči, predavač izjavio da će "otići u crkvu da upali sveću da [taj đak] padne na prijemnom".

Ovakvo iskustvo otvara pitanje: Kako nešto što izgleda toliko neorganizovano i neprofesionalno može imati dobar prolazni procent? Autor iskustva sumnja da je dobar rezultat prethodnih godina možda bio zasluga drugog predavača sa kojim je osnivač priprema ranije sarađivao, a ne samog načina rada koji je on vodio.

Šta tražiti u kvalitetnim pripremama za arhitekturu?

Na osnovu ovog i drugih iskustava, mogu se izdvojiti ključni kriterijumi za procenu kvaliteta priprema:

1. Jasna struktura i plan rada: Od samog početka treba postojati jasan raspored koji pokriva sve delove prijemnog - nacrtnu geometriju, perspektivu, crtanje modela, kompoziciju i matematiku. Vreme treba biti efikasno iskorišćeno.
2. Fizički uslovi: Prostor mora biti adekvatan - dovoljno velik, dobro osvetljen, ventilisan i opremljen potrebnim materijalima (stalak, modeli). Rad u prenatrpanom, zamračenom prostoru je kontraproduktivan.
3. Profesionalizam predavača: Predavač treba da bude posvećen časovima, da poštuje vreme đaka i da vodi računa o atmosferi. Lični navici (kao pušenje u učionici) ili slanje đaka po lične stvari nisu prihvatljivi.
4. Praktičan rad i povratne informacije: Suština priprema je vežbanje crtanja. Đaci treba da crtaju što češće, pod nadzorom, i da dobijaju konkretne, konstruktivne komentare, a ne samo opšte fraze ("nacrtaj bolje"). Pregled domaćih zadataka treba da bude organizovan tako da svako dobije pažnju.
5. Transparentnost i pošten odnos: Cena usluge mora biti opravdana kvalitetom. Predavač treba da tretira đake sa poštovanjem, bez omalovažavanja ili "otpisivanja". Dobar pedagog ulaže u svakog polaznika.
6. Simulacija uslova prijemnog: Kvalitetne pripreme organizuju više poseta prostorijama gde se održava prijemni, sa postavljanjem realnih modela i kompozicija, kako bi đaci navikli na atmosferu i specifičnosti tog prostora.

Da li je moguće spremiti se samostalno?

Pored iskustava sa lošim pripremama, postoje i mišljenja da su pripreme često preterano skupe i da se prijemni ispit za arhitekturu može savladati i samostalnim radom uz dobru strategiju. Neki koji su prošli kroz proces smatraju da je zadatak danas lakši nego ranije, da su kompozicije svedene na osnovne forme, a testovi prostornog razmišljanja slični testovima inteligencije.

Ključ samostalnog rada leži u:

• Obimnijem istraživanju: Razgovori sa studentima arhitekture koji su nedavno polagali, prikupljanje arhive prethodnih prijemnih ispita, poseta fakultetu za informacije.
• Sistematičnom vežbanju: Korišćenje udžbenika iz nacrtne geometrije i perspektive, redovno crtanje mrtve prirode i jednostavnih geometrijskih tela, rešavanje matematičkih zadataka iz relevantnih oblasti.
• Fokusiranom vežbi crtanja: Ako je slabija tačka, par meseci intenzivnih časova kod profesora likovnog ili crtanja može biti dovoljno i isplativije od devetomesečnih skupih priprema.

Međutim, za one koji nemaju prethodno iskustvo sa crtanjem ili se osećaju nesigurno, dobro organizovane pripreme mogu pružiti neophodnu strukturu, smanjenje anksioznosti i putokaz kroz proces.

Kako doneti odluku? Praktični koraci pre upisa priprema

Pre nego što se angažuje značajna svota novca, neophodno je temeljno istražiti. Evo koraka koji mogu pomoći:

1. Tražite iskustva i reference: Pitajte poznanike, pretražujte forume (uz kritički odnos prema anonimnim komentarima), tražite da razgovarate sa đacima koji su prošle godine pohađali pripreme kod određenog predavača. Pitajte ih o organizaciji, uslovima, količini praktičnog rada i odnosu predavača.
2. Zatražite probni čas ili uvid u rad: Mnogi ozbiljni predavači nude mogućnost probnog časa ili bar razgovora gde možete videti prostor i čuti plan rada. Ovo je neprocenjivo.
3. Uporedite programe i cene: Ne gledajte samo cenu, već šta ta cena obuhvata - broj sati, veličinu grupe, obezbeđene materijale, da li je uključena matematika, da li se organizuju izleti na fakultet.
4. Razgovarajte sa predavačem: Osetite njegov pristup. Da li vas sluša? Da li razume vaje nedoumice? Da li je spreman da odgovori na sva vaša pitanja o programu?
5. Ne dajte se obmanuti samo brojkama o prolaznosti: Prolaznost je važan pokazatelj, ali nije jedini. Pitajte se kako je taj procenat postignut. Da li je to rezultat intenzivnog rada sa svakim đakom ili možda selekcije već talentovanih polaznika na početku?

Zaključak: Pripreme su alat, a ne garancija

Ulazak na arhitektonski fakultet zahteva kombinaciju talenat, upornost i dobru pripremu. Kvalitetne pripreme mogu biti izuzetno koristan alat koji sistematiše znanje, ubrzava učenje i pruža psihološku podršku. One bi trebalo da budu radionica u kojoj se stvara, vežba i kritikuje, pod stručnim vođstvom.

Međutim, kao što iskustva pokazuju, neke pripreme mogu biti skup, neorganizovan i demotivišući izlet. Konačan uspeh na prijemnom i dalje u najvećoj meri zavisi od ličnog rada, zalaganja i kritičke sposobnosti đaka da prepozna da li ono što dobija vrednosti uloženog vremena i novca.

Najvažnija poruka za sve buduće kandidate je da pristupe odabiru priprema sa istom pažnjom i kritičkim duhom koji će im jednog dana biti neophodni u samoj arhitektonskoj praksi. Istražite, pitajte, uporedite. Vaš put ka arhitekturi počinje već ovim odlukama - neka one budu temeljne, informisane i vaše.